Ekskluzivni intervju sa Draganom Pleskonjićem

Dragan Pleskonjić je visoko-tehnološki preduzetnik i izvršni direktor sa velikim iskustvom u računarskoj i informacionoj bezbednosti, računarskim sistemima i mrežama, sigurnosti softvera i aplikacija, metodologijama razvoja softvera i softverskim arhitekturama. Takođe, lider je u ovim oblastima i ima neprikosnoveno iskustvo u upravljanju i organizaciji uspešnih timova. Autor je ili koautor deset knjiga, preko devedeset stručnih i naučnih radova, publikacija i nastavnih materijala, kao i brojnih patenata priznatih od strane USPTO i drugih patentnih zavoda.

Želim da vam se zahvalim što ste prihvatili naš poziv da govorite na Cybersecurity Summit-u. Koji su to uzbudljivi projekti na kojima trenutno radite?

Moj tim i ja radimo na nekoliko naučno – istraživačkih i razvojnih projekata i većem broju redovnih operativnih poslova. Izdvojio bih projekte iz oblasti sajber bezbednosti i softverske bezbednosti u kojima primenjujemo mašinsko učenje i veštačku inteligenciju. To su INPRESEC, vSOC, Glog.AI i Security Predictions.

• Softverska bezbednost – Glog.AI projekat je fokusiran na istraživanje i razvoj rešenja koje može dati savete za otklanjanje bezbednosnih propusta u softverskom kodu na osnovu konteksta. Razvijamo takvo rešenje zasnovano na mašinskom učenju i veštačkoj inteligenciji. Agilnost u softverskoj bezbednosti postaje stvarnost! Krajnji cilj: automatsko ispravljanje (engl. auto-remediation) bezbednosnih propusta u softverskom kodu!

• Mrežna bezbednost [i bezbednost krajnjih uređaja odnosno tačaka – end-point] – Network [& End-point] Security – INPRESEC (Intelligent Predictive Security – Inteligentna prediktivna bezbednost) – Bezbednost računarskih mreža i sistema. Otkriva anomalije u ponašanju, bezbednosne pretnje i napade. Istražuje promenu paradigme u informacionoj bezbednosti i privatnosti uz veštačku inteligenciju i mašinsko učenje. Predstavlja novi pristup sajber bezbednosti sa otkrivanjem sajber-napada u realnom vremenu i aktiviranjem optimalnih preventivnih i proaktivnih odbrambenih mera.

• Threat Intelligence – Security Predictions (Obaveštajne informacije – bezbednosna predviđanja) koristi različite parametre i ulazne podatke iz skupa unutrašnjih i eksternih izvora, analizira ih i, kroz skup naših vlasničkih algoritama, daje verovatnoće mogućih pretnji i napada. Neki od ulaznih signala su zasnovani na tehnologiji, proceni bezbednosnih rizika, obaveštajnim podacima o pretnjama, eksploataciji ranjivosti, analizi informacija na vebu, ekonomskim, finansijskim, društvenim, psihološkim, geostrateškim, političkim, bezbednosno obaveštajnim informacijama koji dolaze od Internet korisnika i zajednica.

• Virtual Security Operations Center – vSOC – Virtuelni bezbednosni operativni centar – vSOC koristi INPRESEC i Glog rešenja, zajedno sa bezbednosnim predviđanjima i drugim alatima za izgradnju i rad virtuelnog bezbednosnog operativnog centra – vSOC koji pruža usluge korisnicima.

Sa kojim značajnim izazovima sajber bezbednosti ste se susreli?

Izazovi su brojni i stalno dolaze novi. Kako se digitalizacija zahuktava, sa rastom udaljenog pristupa i rada, mobilnih, cloud i srodnih tehnologija, IoT, broj sajber pretnji i napada raste. Napadi i napadački alati postaju sve napredniji, primena sve lakša, a ciljevi sve unosniji.

Postoji više mogućih razloga zašto mnoge firme i institucije ne brinu o računarskoj bezbednosti ili ne ulažu dovoljno u nju. Neki od tih razloga su:

• Nedostatak svesti i znanja o rizicima i pretnjama koje sajber kriminalci predstavljaju za njihove podatke, sisteme i reputaciju. Mnoge firme i institucije ne shvataju koliko su ranjive na napade kao što su virusi, razni drugi malveri, fišing, ransomver, DDoS i drugi i kako se mogu zaštititi od njih. Takođe, ne obučavaju svoje zaposlene i korisnike o bezbednim praksama i ponašanju na Internetu.

• Nedostatak resursa i prioriteta za ulaganje u računarsku bezbednost. Mnoge firme i institucije smatraju da je računarska bezbednost preskupa, komplikovana, ili nepotrebna i da imaju važnije stvari na koje treba da se fokusiraju. Ne ulažu u adekvatnu opremu, softver i ljude koji bi se bavili zaštitom njihovih informacionih sistema. Takođe, ne prate i ne primenjuju najnovije standarde i propise o računarskoj bezbednosti.

• Nedostatak odgovornosti i saradnje između različitih aktera koji su uključeni u računarsku bezbednost. Mnoge firme i institucije nemaju jasno definisane uloge i zadatke ko je odgovoran za računarsku bezbednost i kako se ona sprovodi i nadgleda. Takođe, ne sarađuju dovoljno sa drugim firmama i institucijama, kao i sa državnim organima i regulatorima, kako bi razmenili informacije, iskustva i rešenja o računarskoj bezbednosti.

Ovo su samo neki od mogućih razloga zašto mnoge firme i institucije ne brinu adekvatno o računarskoj bezbednosti ili ne ulažu dovoljno u nju. Međutim, računarska bezbednost je veoma važna i neophodna za svaku firmu i instituciju koja koristi Internet i informacione tehnologije, jer može da utiče na njihov uspeh, konkurentnost i opstanak. Zato, firme i institucije treba da prepoznaju i reše probleme i izazove koje imaju u vezi sa računarskom bezbednošću i da je učine svojim prioritetom i odgovornošću.

Koja je najvažnija lekcija koju ste naučili u prethodnim godinama kroz svoj rad u oblasti informacione bezbednosti?

Zlonamerni hakeri, koji pokušavaju da naruše bezbednost i privatnost, su sve uporniji i sofisticiraniji. To su čitave organizacije, a nekada su sponzorisane i od strane država.

Kao što sam pomenuo u prethodnom delu, potrebno je mnogo više rada na podizanju svesti, obukama i to permanentno, zatim više resursa i davanje prioriteta, odgovornosti i saradnje među raznim subjektima.

Ovo je borba koja će da traje. Ljudski faktor je najslabija karika u lancu. Tehnologija rešava deo problema, ali značajan deo nije na tehnologiji. Potreban je sveobuhvatan i multidisciplinaran pristup, to je jasno već decenijama. Međutim, praksa često kaska za potrebama i to u mnogim aspektima (tehničkim, obrazovnim, kadrovskim, standardima i regulativama itd.)

Imajući u vidu temu na koju ćete govoriti -„Veštačka inteligencija u softverskoj bezbednosti“- koje su prednosti, a koje mane veštačke inteligencije, ako ih ima?

Kao verovatno i u nekim drugim oblastima, veštačka inteligencija je i blagoslov i prokletstvo (da upotrebim narodne izreke) odnosno i šansa i pretnja. Sama veštačka inteligencija bi trebala da pomogne u odbrani i zaštiti tj. u sajber bezbednosti i privatnosti. Kao i skoro svaka druga tehnologija i ova ima veliki potencijal zloupotrebe i napadači već duže vreme koriste alate bazirane na veštačkoj inteligenciji za svoje aktivnosti.

Nekada pomislim da je naša odbrambena strana u zaostatku za napadačima i to mora da se menja. Zato smo i pokrenuli naše projekte u tom cilju i imamo već vidljive rezultate. Nastavljamo da menjamo paradigmu sajber bezbednosti i privatnosti upravo korišćenjem veštačke inteligencije kao pomoćnika ljudima koji se bave odbranom od napada i zaštitom.

Koje značajne promene vidite u polju sajber bezbednosti u regionu u narednih 3 do 5 godina? A koje u svetu?

Teško je, odnosno, nemoguće predvideti budućnost. Možemo izneti neke pretpostavke i prognoze na osnovu trendova i razvoja u ovom periodu. Čini se da će značaj sajber bezbednosti brzo rasti, da će se pojaviti novi napadi, ali i nove metode odbrane. Ubrzaće se razvoj procesa i alata na obe strane: odbrambenoj, ali i napadačkoj. Borba se nastavlja, sve većim intenzitetom, kako značaj računarskih i informacionih tehnologija raste.

Nadam se da će doći do prioritizacije ovog područja na nivou šire zajednice i da će se dati resursi (materijalni i kadrovski), da se adekvatno suprotstavimo izazovima. Bezbednost je zahtevna i košta. Očekujem da će to šira društvena zajednica i donosioci odluka to shvatiti i raditi u tom smeru.

Može se očekivati i mnogo strožija regulativa u oblasti sajber bezbednosti u vidu preporuka, standarda, ali i zakonskog okvira. Bezbednost zahteva pristup sa tehničke odnosne tehnološke strane, ali i sa društvenih aspekata.

Sajber ratovanje je odavno na delu. U svetlu sadašnje geopolitičke situacije, napetosti i sukoba, očekujem porast značaja i obima te dimenzije sukobljavanja. Novo bojno polje je sajber prostor, uz kopno, more i vazduh (da ne zaboravimo i kosmos). Ovo je vrlo zabrinjavajući razvoj situacije i potrebno je mnogo razuma i hladnih glava da se spreči moguća katastrofa u svetskim razmerama.